Uskrsnji post: posna jela, recepti i saveti za post na vodi i ulju

Uskrsnji post: vreme unutrašnje i telesne pripreme

Uskrsnji post, poznat i kao vaskrsnji post, za mnoge pravoslavne vernike predstavlja najznačajniji i najstroži post u godini. Traje 48 dana, odnosno sedam nedelja, i obuhvata period pripreme za najveći hrišćanski praznik. Iako je post pre svega duhovni podvig, njegov telesni deo podrazumeva poseban način ishrane, poznat kao posna trpeza. Mnogi ljudi se pitaju kako da organizuju posne obroke, šta smeju da jedu, kako da pripreme ukusna posna jela, a da pritom ne osete veliki nedostatak energije ili zadovoljstva u hrani.

Ovaj tekst nije samo zbirka recepata. On pokušava da odgovori na najčešća pitanja o uskršnjem postu, posnim jelima, postu na vodi i postu na ulju, kolačima, salatama, čorbama i namirnicama koje mogu da se koriste u ovom periodu. Cilj je da post bude lakše organizovan, smislen i zdraviji, ali i da ostane u skladu sa duhovnim značenjem. Post nije takmičenje u odricanju, već vreme umerenosti, pažnje i unutrašnjeg mira.

Šta znači post na vodi, a šta post na ulju

Kada je reč o uskršnjem postu, obično se pominju dva osnovna oblika: post na vodi i post na ulju. Post na vodi je stroži oblik ishrane i podrazumeva da se hrana priprema bez ulja, margarina i drugih biljnih masnoća. Dozvoljene su namirnice biljnog porekla, voće, povrće, žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, suvo voće, hleb i razna variva, ali pripremljena isključivo na vodi. Post na ulju je nešto blaži i dozvoljava upotrebu biljnog ulja, margarina biljnog porekla i sličnih namirnica. U praksi se često prva i poslednja nedelja posta drže na vodi, dok se ostale nedelje poste na ulju, ali pravila mogu da se razlikuju u zavisnosti od saveta i ličnog opredeljenja.

Važno je znati da post nije isto što i veganstvo. Posna jela ne moraju da budu bezukusna, niti siromašna. Danas su prodavnice pune namirnica koje olakšavaju pripremu posnih obroka: sojine ljuspice, biljni sirevi, posne pavlake, posni margarini, razne vrste brašna, integralni pirinač, heljda, ovas, ječam, kikiriki, bademi, lešnici, orasi, smokve, suvo grožđe i mnoge druge. Uz malo mašte i planiranja, posna trpeza može da bude raznovrsna i ukusna.

Ipak, treba imati na umu da post nije samo pitanje hrane. Duhovni post podrazumeva uzdržavanje od ružnih reči, loših misli, osuda, gneva i svih oblika ponašanja koji ne doprinose miru. Ako se telesni post svede samo na odricanje od hrane, a pritom se ne radi na unutrašnjoj promeni, njegov smisao je znatno umanjen. Zato je korisno da se tokom uskršnjeg posta uvede i vreme za tišinu, molitvu, čitanje, praštanje i dobra dela.

Kako organizovati posnu trpezu

Organizacija je ključ uspešnog posta. Mnogi odustanu ne zato što ne mogu da izdrže, već zato što nemaju plan šta će jesti. Kada su u kući svi posni, priprema je lakša. Kada posti samo jedan član porodice, tada je važno da se unapred pripreme osnovne namirnice i da se napravi nedeljni meni. Tako se izbegava brza hrana, kupovina gotovih proizvoda neproverenog sastava i osećaj gladi koji vodi ka prejedanju.

Prvi korak je da se popiše šta se već ima u kući. Pasulj, sočivo, grašak, boranija, pirinač, makarone, brašno, kvasac, ulje, šećer, so, začini, konzerve povrća, paradajz sok, krompir, luk, šargarepa, celer, peršun, kopriva, blitva, spanać, kupus, tikvice, patlidžan, pečurke i razne vrste voća čine osnovu. Zatim se planiraju obroci za nedelju: doručak, ručak, užina i večera. Nije potrebno svaki dan spremati nešto novo. Mnoga posna jela su ukusnija sutradan, a neka mogu da se jedu dva dana.

Osnovne namirnice za posna jela

Mahunarke su temelj posne ishrane. Pasulj, sočivo, grašak, leblebija i boranija daju sitost i obiluju biljnim proteinima. Žitarice kao što su pirinač, heljda, ovas, ječam, proso i kukuruz mogu da se kombinuju sa povrćem, pečurkama i začinima. Testenina bez jaja, integralni makaroni i spagete takođe su praktični. Pečurke, posebno šampinjoni i bukovače, daju dubinu ukusu i mogu da zamene meso u mnogim jelima. Sojine ljuspice i sojini odresci su česta zamena za mleveno meso, ali ih treba dobro začiniti jer su same po sebi blage.

Orašasti plodovi i semenke su izuzetno korisni: orasi, bademi, lešnici, kikiriki, susam, lan, suncokret i bundevine semenke. Oni daju energiju, zdrave masti i hrskavost. Suvo voće kao što su smokve, urme, suvo grožđe, kajsije i šljive može da zasladi i obogati kolače, kaše i rižota. Začini su ključ ukusa: biber, aleva paprika, origano, bosiljak, ruzmarin, majčina dušica, cimet, karanfilić, muskatni oraščić, đumbir, beli luk, crni luk, praziluk i peršun.

Doručak u vreme uskršnjeg posta

Doručak je često najzahtevniji obrok za one koji poste na vodi. Bez jaja, mleka i maslaca, mnogi ostaju bez ideje. Ipak, postoje brojne mogućnosti. Ovsene pahuljice prelivene toplom vodom ili voćnim sokom, uz dodatak suvog grožđa, jabuke, cimeta i seckanih oraha, mogu da budu izuzetno ukusne. Ako se posti na ulju, mogu se dodati i bademi, lešnici ili kikiriki. Musli sa sokom od jabuke ili pomorandže takođe je dobar izbor, ali treba ga ostaviti da odstoji kako bi pahuljice omekšale.

Hleb sa džemom, medom, ajvarom ili posnim namazom česta je opcija. Posni namazi mogu da se prave od kuvanog krompira, šargarepe, korena celera, korena peršuna, pečenog kikirikija, susama, limunovog soka, belog luka i senfa. Takav namaz je kremast, hranljiv i odličan za sendviče. Ako se koristi margarin, treba proveriti da li je biljnog porekla i da li sadrži mlečne sastojke. Isto važi i za biljne sireve i pavlake.

Voće je uvek dobrodošlo. Banana, jabuka, pomorandža, kivi, smokve, urme i šljive daju brzu energiju. Uz to, čaj, kafa bez mleka ili biljni napitak mogu da upotpune doručak. Ako se pije kafa sa mlekom u prahu ili belilom, treba znati da ti proizvodi često nisu posni. Zato je najsigurnije piti crnu kafu ili kafu sa sojinim, ovsenim ili bademovim mlekom, ako je dozvoljeno u okviru posta na ulju.

Glavna jela: pasulj, grašak, sočivo, sarma i đuveč

Pasulj je jedno od najpoznatijih posnih jela. Može da se priprema na vodi ili na ulju, sa zaprškom ili bez nje. Za post na vodi, pasulj se kuva sa povrćem, bez zaprške, ali može da se začini alevom paprikom, biberom, lovorovim listom i belim lukom. Ako se želi gušća tekstura, na kraju se može dodati malo kukuruznog griza ili rendanog krompira. Pasulj je odličan sa kiselim kupusom, kiselom paprikom ili salatom od crvenog kupusa.

Grašak, boranija i sočivo pripremaju se slično. Dinstaju se luk i šargarepa, dodaje se povrće, voda, začini i na kraju malo brašna razmućenog u vodi ako je dozvoljeno. Sočivo je posebno zahvalno jer se brzo kuva i dobro zasiti. Može da se kombinuje sa pirinčem, krompirom, šargarepom i celerom. Čorba od sočiva sa malo limuna i peršuna izuzetno je ukusna i osvežavajuća.

Sarma je jelo koje se često priprema za slave i praznike. Posna sarma može da se pravi sa pirinčem, pečurkama, sojinim ljuspicama, orasima i začinima. Listovi kiselog kupusa pune se smesom od dinstanog luka, rendane šargarepe, seckanih pečuraka, pirinča i začina. Zatim se ređaju u lonac, prelivaju vodom ili paradajz sokom i kuvaju na tihoj vatri. Posna sarma je još ukusnija drugi dan.

Đuveč je jelo koje podseća na letnju baštu. U njemu se kombinuju krompir, tikvice, patlidžan, paprika, paradajz, luk, šargarepa i pirinač. Sve se začini po ukusu i peče u rerni. Ako se posti na vodi, izostavlja se ulje, a dodaje se više paradajza ili malo vode. Đuveč može da se posluži kao glavno jelo uz salatu ili kao prilog. Odličan je i hladan.

Posna testenina, makarone i špagete

Testenina bez jaja jedan je od najpraktičnijih posnih obroka. Makarone sa makom, orasima ili rogačem često se jedu u vreme posta. Kada se posti na ulju, mogu se dodati malo margarina i šećera, a kada se posti na vodi, dovoljni su mak, orasi, šećer i malo tople vode. Spagete sa paradajz sosom, bosiljkom, origanom i belim lukom takođe su brze i ukusne. Ako se dodaju sojine ljuspice, pečurke ili tunjevina, obrok postaje bogatiji.

Jedan od omiljenih recepata je i posna bolonjeza. Sojine ljuspice se potope u vruću vodu, ocede i dinstaju sa lukom, šargarepom, paradajz sokom, origanom i biberom. Sos se krčka dok se ne zgusne, a zatim se prelije preko skuvanih špageta. Ovaj obrok je jednostavan, jeftin i veoma zasitan. Za post na vodi, dinstanje može da se obavi u malo vode, bez ulja.

Makarone sa tunjevinom takođe su popularne. Na malo ulja se proprži crni luk, doda se paradajz, bosiljak i voda, pa se u to ubace makarone. Kada upiju tečnost, dodaje se oceđena tunjevina. Jelo je gotovo za pola sata i odlično je za ručak ili večeru. Ako se posti na vodi, ulje se izostavlja, a luk se dinsta u malo vode. Tunjevina u sopstvenom ulju može da se ocedi i iskoristi, ali treba paziti da ne sadrži dodatke koji nisu posni.

Riblja čorba i jela od ribe

Riba je dozvoljena u određenim danima posta, najčešće subotom i nedeljom, kao i na pojedine praznike. Riblja čorba je jedno od najtraženijih jela. Dobra riblja čorba počinje od kvalitetne ribe, najčešće rečne, koja se kuva sa lukom, šargarepom, celerom, peršunom, lovorovim listom, biberom i alevom paprikom. Neki u čorbu dodaju malo belog vina, drugi sirće ili paradajz sok. Važno je da se začini dodaju postepeno i da se čorba krčka dovoljno dugo kako bi se svi ukusi sjedinili.

Ako nemate vremena za pripremu riblje čorbe od sveže ribe, možete da koristite filete rečne ribe. Fileti se prokuvaju, ocede i iseckaju, a zatim dodaju u već pripremljenu osnovu od dinstanog luka i povrća. Gotova mešavina začina za riblju čorbu može da olakša pripremu, ali treba proveriti da li sadrži sastojke koji nisu posni. Riblja čorba je odlična uz kuvani krompir, pirinač ili hleb.

Oslić, šaran, som, pastrmka i druge ribe mogu da se pripremaju na razne načine. Panirani oslić se premazuje senfom, uvalja u prezle i peče u rerni ili prži na malo ulja. Riblje kuglice mogu da se prave od tunjevine, kuvanog gustina, margarina, senfa, limunovog soka i mlevenih badema. Dagnje na belom vinu su takođe posno jelo, ali se češće pripremaju u periodima kada je riba dozvoljena. Pazite da ne koristite previše ulja i da jelo ostane lagano.

Salate i predjela za posnu trpezu

Salate su nezaobilazan deo posne trpeze. Mogu da budu jednostavne ili bogate, u zavisnosti od namirnica koje imate. Salata od crvenog kupusa i tunjevine jedna je od najbržih i najukusnijih. Crveni kupus se sitno isecka, doda se oceđena tunjevina, malo limunovog soka, soli, bibera i peršunovog lista. Sve se lagano izmeša i služi rashlađeno. Ova salata je osvežavajuća i dobro se kombinuje sa kuvanim krompirom ili hlebom.

Vitaminska salata je prava riznica zdravlja. Zelena salata se isecka na tanke trake, doda se crveni kupus, rendana kisela jabuka, rendana šargarepa i po želji drugo zeleno povrće. Preliv se pravi od maslinovog ulja, limunovog soka, vode, bibera, vlašca i peršuna. Ako se posti na vodi, maslinovo ulje se izostavlja, a preliv može da bude samo od limuna, vode i začina. Ova salata je bogata vitaminima i mineralima.

Salata od pasulja je izuzetno zasitna. Skuvani pasulj se ocedi, doda se praziluk, kukuruz šećerac, biber, so, jabukovo sirće, malo ulja i senf. Sve se dobro promeša i služi hladno. Ako se posti na vodi, ulje se izostavlja, a senf se bira prema deklaraciji. Salata od pirinča sa mariniranim pečurkama, rotkvicama i prazilukom takođe je odlična. Pirinač se skuva u slanoj vodi, ohladi, pa se pomeša sa ostalim sastojcima i začinima.

Predjela mogu da uključe namaze od pečenog patlidžana, ajvar, humus, paštetu od tunjevine, kuglice od smokava i orašastih plodova, kao i posne pite sa pečurkama, krompirom ili prazilukom. Kada se priprema posna trpeza za slavu ili praznik, dobro je imati nekoliko različitih predjela kako bi gosti mogli da biraju. Salate, namazi, pite i kolači mogu da se pripreme dan ranije, što olakšava organizaciju.

Posni kolači, torte i slatkiši

Posni kolači često zvuče komplikovano, ali mnogi su vrlo jednostavni. Medeno srce je jedan od najpoznatijih. Za koru su potrebni šećer, voda, džem, cimet, soda bikarbona i brašno. Kora se peče, premaže džemom i prelije čokoladnom glazurom. Ako se koristi čokolada, treba proveriti da li je posna. Mnoge čokolade za kuvanje sadrže mlečne sastojke, pa je najbolje koristiti tamnu čokoladu ili kakao sa biljnom masnoćom.

Voćne torte su osvežavajuće i mogu da se prave bez jaja i mleka. Keks se premaže filom od kuvanog pudinga, margarina i šećera, a zatim se ređa voće: banane, ananas, breskve, maline ili jagode. Na kraju se sve prelije posnim šlagom ili biljnom pavlakom. Ako se posti na vodi, izbegavaju se margarin i biljna pavlaka, a torta može da se napravi od kuvanog pudinga na vodi, voća i posnog keksa. Voće samo po sebi daje dovoljno slasti.

Kuglice od smokava su brz i zdrav slatkiš. Smokve se samelju, pomešaju sa mlevenim orasima, malo šećera u prahu, sokom od limuna i pomorandže, a zatim se oblikuju kuglice. Mogu da se uvaljaju u kokos ili mlevene orahe. Slično se prave i kuglice od mlevenog keksa, oraha, džema i kakaa. Posni puding na vodi, sa dodatkom jabuka, cimeta i suvog grožđa, takođe je odličan. Žito sa šećerom, orasima i cimetom tradicionalni je slatkiš koji se često priprema za slave.

Proja, palačinke i posna pizza

Proja je jednostavno jelo od kukuruznog brašna. Za posnu proju na vodi potrebni su kukuruzno brašno, malo pšeničnog brašna, kisela voda, ulje ako je dozvoljeno, prašak za pecivo i so. Sve se pomeša, izruči u podmazan pleh i peče dok ne porumeni. Proja može da se posluži uz varivo, kiselo mleko od soje ili kao samostalan obrok. Ako se posti na vodi, ulje se izostavlja, a pleh se obloži papirom za pečenje.

Posne palačinke se prave od brašna, vode, malo ulja, soli i šećera. Mogu da se dodaju limunova korica, cimet ili vanila. Testo treba da odstoji bar pola sata pre pečenja. Palačinke se peku na suvom tiganju ili na malo ulja, u zavisnosti od posta. Filuju se džemom, medom, mlevenim orasima, makom ili posnim kakaom. Ako se posti na vodi, koristi se samo džem ili med, bez margarina i čokolade.

Posna pizza može da se napravi od testa sa kvascem, vodom, brašnom i soli. Testo se razvuče, premaže kečapom ili paradajz sosom, a zatim se poređaju pečurke, paprika, kukuruz, masline, luk i po želji tunjevina ili sojine ljuspice. Odozgo može da se stavi biljni sir ili prezle. Peče se na visokoj temperaturi dok ivice ne porumene. Ako se posti na vodi, testo se priprema bez ulja, a kečap i biljni sir treba proveriti.

Kako proveriti da li je namirnica posna

Čitanje deklaracija je veština koja se brzo savlada. Na svakom proizvodu treba pogledati sastojke. Mleko u prahu, surutka, kazein, mlečni protein, jaja u prahu, želatin, mast, puter, pavlaka i mlečna kiselina često se nalaze u proizvodima koji se reklamiraju kao posni. Želatin je posebno čest u kolačima, bombonama, marmeladama i sladoledima. Biljna zamena za želatin je agar agar, koji se dobija od algi i smatra se posnim.

Margarin može da bude biljnog porekla, ali i da sadrži tragove mleka. Ako se posti strogo na vodi, margarin se izostavlja. Ako se posti na ulju, biljni margarin je dozvoljen, ali treba proveriti sastav. Kafa 3 u 1 često sadrži mlečne proteine, pa nije posna. Isto važi i za neke instant supe, krem supe, čokolade, keks i sladolede. Najsigurnije je birati proizvode sa jasnom oznakom da su posni ili ih pripremati kod kuće od osnovnih namirnica.

Kada jedete van kuće, budite posebno pažljivi. U pekarama se peciva često premazuju puterom ili jajima, a u restoranima se posna jela mogu pripremati na istom ulju gde se peklo meso. Ako niste sigurni, pitajte. Ako ne možete da dobijete pouzdan odgovor, izaberite nešto što je očigledno posno: voće, povrće, kuvani krompir, pirinač, salatu bez preliva ili hleb. Post ne treba da bude izvor stresa, ali ni nemarnosti.

Najčešće greške u vreme posta

Prva greška je prejedanje posnim slatkišima i grickalicama. Posni kolači, keks i čips mogu da budu posni po sastavu, ali ako se jedu u velikim količinama, gubi se smisao posta. Druga greška je nedovoljan unos tečnosti. Voda, čajevi, biljni napici i sokovi od voća pomažu da se organizam lakše nosi sa promenom ishrane. Treća greška je nagli prelazak sa mrsne na posnu hranu bez pripreme. Organizam može da reaguje umorom, glavoboljom ili slabom energijom. Zato je dobro postepeno uvoditi posne obroke.

Četvrta greška je oslanjanje samo na testeninu i hleb. Iako su praktični, oni ne daju sve potrebne hranljive materije. Treba unositi raznovrsno povrće, mahunarke, orašaste plodove, semenke i voće. Peta greška je zanemarivanje duhovnog dela posta. Ako se sva pažnja posveti hrani, post postaje samo dijeta. Zato je korisno svakog dana odvojiti vreme za molitvu, tišinu, čitanje ili dobro delo. Šesta greška je poređenje sa drugima. Neko posti na vodi, neko na ulju, neko sa ribom. Svako treba da nađe meru koja mu odgovara i da se ne opterećuje tuđim pravilima.

Duhovna strana posta

Uskrsnji post je pre svega priprema za praznik Vaskrsenja. Zato je važno da se tokom ovih sedam nedelja neguje unutrašnji mir. To znači manje gneva, manje osuda, više praštanja i više razumevanja. Post je prilika da se preispitaju navike, reči i misli. Dobra dela, pomoć bližnjem, poseta bolesnima, uteha tužnima i strpljenje u porodici deo su posta isto koliko i hrana. Ako se posti bez ljubavi, on postaje teret. Ako se posti sa ljubavlju, on postaje radost.

Mnogi ljudi otkriju da im post donosi više energije, bistriju misao i bolji san. Drugi osete promene u raspoloženju. To je normalno. Organizam se čisti, ali i duh traži svoje. Zato je važno slušati svoje telo. Ako se javi slabost, vrtoglavica ili dugotrajan umor, treba smanjiti strogoću posta ili potražiti savet. Post nije takmičenje. Cilj nije izdržati po svaku cenu, već živeti umereno i mirno.

Zaključak: post nije bauk, već put umerenosti

Uskrsnji post može da bude vreme bogate i ukusne trpeze, ali i duboke unutrašnje obnove. Posna jela nisu siromašna ako se pripremaju sa pažnjom. Pasulj, sočivo, grašak, sarma, đuveč, testenina, riblja čorba, salate, namazi, pite, proja, palačinke i posni kolači mogu da zadovolje različite ukuse. Post na vodi i post na ulju imaju svoja pravila, ali i prostor za prilagođavanje. Najvažnije je da post bude organizovan, umeren i ispunjen mirom.

Ako tek počinjete sa uskršnjim postom, ne morate odmah da budete savršeni. Počnite postepeno. Napravite plan, pripremite osnovne namirnice, naučite nekoliko jednostavnih recepata i slušajte svoje telo. Vremenom ćete otkriti šta vam prija i koja jela najbolje odgovaraju. Post nije cilj sam po sebi, već sredstvo da se čovek približi sebi, drugima i duhovnim vrednostima. Neka vam uskršnji post bude blagosloven, miran i ispunjen dobrim namerama.