Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu - sve što treba da znate pre nego što se prijavite

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu doživljava značajnu transformaciju u poslednjih nekoliko godina. Ono što je nekada bilo sporedno zanimanje, danas postaje jedno od najtraženijih i strateški najvažnijih polja u svakoj ozbiljnoj organizaciji. Sa usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa standardima Evropske unije, potreba za kvalifikovanim stručnjacima koji se bave bezbednošću i zdravlja na radu raste neverovatnom brzinom. U ovom tekstu pronaći ćete detaljan pregled svega što vas očekuje na putu do zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu - od uslova, preko pripreme i strukture ispita, pa sve do karijernih mogućnosti koje se otvaraju nakon položenog stručnog ispita.

Zašto je oblast bezbednosti i zdravlja na radu sve važnija

Poslodavci širom zemlje, od velikih proizvodnih sistema do malih uslužnih firmi, u obavezi su da imenuju lice zaduženo za bezbednost na radu. Zakonski okvir koji reguliše ovu oblast postaje sve stroži, a inspekcijski nadzor sve temeljniji. To znači jedno - potražnja za ljudima koji razumeju bezbednosti i zdravlja na radu iz dana u dan raste. Nekada zapostavljena, ova profesija danas doživljava svojevrsnu renesansu, a prognoze ukazuju da će u narednim godinama biti još perspektivnija i bolje plaćena.

Ono što mnogi ne znaju jeste da bezbednost i zdravlje na radu nije samo puko ispunjavanje zakonske forme. Radi se o kompleksnoj disciplini koja obuhvata procenu rizika, preventivne mere, obuku zaposlenih, stalno praćenje propisa i blisku saradnju sa menadžmentom i službom medicine rada. Upravo zbog toga, stručni ispit koji vodi do ovog zvanja nije nimalo naivan.

Ko može da polaže stručni ispit

Jedno od najčešćih pitanja glasi: da li je neophodna fakultetska diploma da bi se pristupilo polaganju? Odgovor je - ne. Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu može da polaže svako ko ispunjava osnovne uslove, a to praktično znači punoletna lica sa završenom srednjom školom. Ipak, postoji bitna razlika: za rad u agencijama koje se bave ovom delatnošću neophodna je fakultetska diploma (najmanje visoka škola, odnosno 180 ESPB poena sa tehničko-tehnoloških ili medicinskih fakulteta), dok za rad u konkretnoj firmi kao interno lice za bezbednost na radu to nije uslov.

Zakon je, dakle, omogućio da i ljudi sa srednjom stručnom spremom, uz položen ispit i potrebno radno iskustvo, ravnopravno obavljaju ove poslove. To je izazvalo određene polemike u stručnim krugovima, ali je činjenica da sistem trenutno funkcioniše upravo tako - što otvara vrata mnogima koji žele da se prekvalifikuju ili izgrade novu karijeru u oblasti bezbednosti na radu.

Struktura ispita - četiri dela koja morate savladati

Ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu nije formalnost. Traje ceo dan, obično od 9 časova ujutru, a sastoji se iz četiri usmena i dva pismena segmenta. Prolaznost se kreće oko jedne trećine prijavljenih kandidata, što dovoljno govori o ozbiljnosti samog ispitivanja. Evo detaljnog pregleda svakog dela:

Prvi deo - Međunarodni izvori i Ustav

Ovde se ispituje poznavanje konvencija Međunarodne organizacije rada (najčešće konvencije 81, 148, 155 i 161), ugovora o osnivanju Evropske unije (Rim, Mastriht, Lisabon), kao i relevantnih odredbi Ustava Republike Srbije. Pitanja se izvlače na papirićima - po tri pitanja - i odgovara se usmeno. Ispitivači najčešće traže suštinsko razumevanje, a ne reprodukciju od reči do reči. Ovaj deo važi za najlakši, jer se gradivo relativno brzo savladava.

Drugi deo - Radno pravo i socijalno osiguranje

Obuhvata Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Pitanja se kreću od zasnivanja radnog odnosa, preko godišnjih odmora i odmora u toku radnog vremena, do povreda na radu, profesionalnih oboljenja i prava iz invalidskog osiguranja. I ovde je pristup ispitivača uglavnom korektan - ukoliko pokažete da razumete logiku propisa, dobićete priliku da dopunite odgovor.

Treći deo - Pismena izrada akta o proceni rizika

Ovo je centralni deo ispita i mesto gde mnogi kandidati zapnu. Nakon uspešno položenih prvih delova, dobijate konkretno radno mesto za koje treba da izradite akt o proceni rizika. Radna mesta variraju - od automehaničara, varioca, konobara, do vozača buldožera ili radnika na iskopavanju. Imate dva sata za pismenu izradu, a od nedavno nije dozvoljeno korišćenje literature osim šifarnika opasnosti i štetnosti i metode koju ste prethodno pripremili.

Ključ uspeha leži u prethodnoj pripremi nekoliko primera iz različitih delatnosti. Potrebno je da akt sadrži: opis tehnološkog i radnog procesa, snimanje organizacije rada, prepoznavanje i grupisanje opasnosti i štetnosti, samu procenu rizika prema odabranoj metodi (najpopularnija je Kini metoda), predlog mera za otklanjanje ili smanjenje rizika i zaključak. Ispitivač će proveriti da li ste obuhvatili sve potrebne elemente i da li je logika procene ispravna.

Četvrti deo - Pravilnici i posebne mere zaštite

Ovo je najzahtevniji deo i mesto gde se dešava najviše padova. Izvlače se pitanja iz brojnih pravilnika: o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad, o zaštiti na gradilištima, o električnoj energiji, o buci i vibracijama, o radu sa ekranima, o ručnom prenošenju tereta, o prvoj pomoći, i mnogim drugim. Pitanja su konkretna - traže se brojke, definicije, mere, granične i akcione vrednosti. Ispitivači su ovde znatno stroži i ne tolerišu neznanje osnovnih pojmova. Savet iskusnih: naučite nazive pravilnika napamet, razumete razliku između srodnih pojmova i budite spremni na potpitanja.

Kako se pripremiti - literatura, skripte i obuke

Priprema za stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu traje u proseku dva do tri meseca redovnog učenja. Postoji nekoliko izvora literature:

• Zbirka propisa - obimna publikacija koja sadrži sve relevantne zakone i pravilnike. Odlična je kao osnovni izvor, ali je potrebno iz nje izvući suštinu.
• Skripte - na tržištu postoji nekoliko kvalitetnih skripti koje su sažele najvažnije delove gradiva. Mnogi kandidati ističu da je dobra skripta neophodna, ali nije dovoljna - ispitivači postavljaju i pitanja koja nisu obuhvaćena skriptom.
• Pripremne obuke - organizuju ih ovlašćeni centri i traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Iskustva su podeljena: neki tvrde da im je obuka značajno pomogla da sistematizuju znanje i razumeju šta ih čeka, dok drugi smatraju da se ispit može spremiti i samostalno.
• Slušanje polaganja - odlazak na ispit pre nego što ga sami polažete je izuzetno koristan. Možete čuti tipična pitanja, videti kako izgleda atmosfera i dobiti realnu sliku o zahtevima ispitivača.

Prijava, troškovi i termini polaganja

Prijavljivanje se vrši u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad. Potrebno je da popunite odgovarajući obrazac i uplatite propisane takse. Ukupni troškovi se kreću oko sume od približno 12.500 do 15.000 dinara, u zavisnosti od toga da li polažete samo prvi deo (za lice za bezbednost i zdravlje na radu) ili i drugi deo (za odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad).

Polaganje se organizuje otprilike jednom mesečno, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Od trenutka prijave do poziva na polaganje obično prođe između mesec i po do tri meseca. Poziv stiže na kućnu adresu najmanje 15 dana pre zakazanog termina. Ispit se održava vikendom, a cela procedura traje oko šest do osam sati.

Najčešća pitanja i nedoumice

Da li je ispit zaista toliko težak?

Odgovor zavisi od vaše prethodne pripreme i iskustva. Ljudi sa tehničkim ili medicinskim obrazovanjem obično lakše savladavaju gradivo vezano za bezbednost na radu, dok je pravnicima bliži prvi i drugi deo. Ono što svi ističu je da ispit nije nemoguć, ali zahteva ozbiljan pristup, višemesečno učenje i psihičku spremnost da provedete ceo dan u zahtevnoj atmosferi. Trema je najveći neprijatelj - blokira i one koji su gradivo solidno savladali.

Šta ako padnem na nekom delu?

Pali delovi se polažu ponovo. Nije potrebno izlaziti na ceo ispit ispočetka. Na narednom terminu polažete samo onaj segment koji niste položili. Međutim, imajte u vidu da se uslovi i propisi mogu promeniti u međuvremenu, pa je preporuka da se što pre ponovo prijavite.

Mogu li da radim u agenciji bez fakulteta?

Ne. Za rad u agenciji koja se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu neophodna je fakultetska diploma. Ovo ograničenje ne važi za angažovanje kao interno lice u nekoj firmi - tu je dovoljan položen stručni ispit.

Karijerne perspektive - koliko se zarađuje i gde se može raditi

Plate u oblasti bezbednosti na radu kreću se u veoma širokom rasponu. Početnici u državnim institucijama ili manjim firmama mogu očekivati zaradu oko republičkog proseka, dok iskusni stručnjaci u stranim kompanijama ili na menadžerskim pozicijama dostižu višestruko veće iznose. Nije neuobičajeno da glavni menadžer bezbednosti i zdravlja na radu u međunarodnoj korporaciji zarađuje između 1.500 i 3.500 evra mesečno.

Radna mesta su raznovrsna:

• Interno lice za BZNR u proizvodnim pogonima, fabrikama, domovima zdravlja, opštinama
• Stručnjak u agenciji koja pruža usluge više klijenata
• Menadžer bezbednosti (HSE menadžer) u velikim sistemima, posebno stranim
• Koordinator za izradu projekta na gradilištima
• Konsultant za procenu rizika i uvođenje sistema upravljanja

Posebno su traženi stručnjaci koji pored bezbednosti i zdravlja na radu poznaju i zaštitu životne sredine - ta kombinacija otvara vrata najbolje plaćenim pozicijama.

Šta donosi budućnost

Najavljene izmene zakona sugerišu da će ubuduće uslovi za bavljenje ovom delatnošću biti još preciznije definisani. Postoje indicije da će se zahtevati formalno obrazovanje tehničke struke za dobijanje licence, što bi moglo da promeni trenutnu situaciju u kojoj je pristup relativno širok. Bez obzira na to, jedno je sigurno - potreba za profesionalcima koji se razumeju u bezbednosti na radu samo će rasti.

Usklađivanje sa direktivama Evropske unije, sve stroži inspekcijski nadzor i rastuća svest poslodavaca o važnosti prevencije povreda i profesionalnih oboljenja stvaraju plodno tlo za razvoj ove profesije. Oni koji sada ulože vreme i trud u polaganje stručnog ispita i sticanje praktičnog iskustva, biće u izuzetnoj prednosti za nekoliko godina.

Zaključak - isplati li se uložiti trud

Odgovor je da - ukoliko ste spremni da učite, pratite propise i preuzmete odgovornost. Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu jeste zahtevan, ali nije nepremostiva prepreka. Ključ je u dobroj pripremi, korišćenju kvalitetne literature i - što mnogi zaboravljaju - smirenosti na dan ispita. Ispitivači umeju da pomognu kada vide da kandidat zaista razume materiju, ali ne tolerišu površno znanje i učenje napamet bez razumevanja.

Bilo da ste tek završili srednju školu, studirate ili ste već zaposleni i razmišljate o promeni karijere, oblast bezbednosti i zdravlja na radu nudi stabilnost, perspektivu i mogućnost stalnog usavršavanja. Sa rastućom potražnjom i sve većim značajem koji se pridaje bezbednošću i zdravlja na radu u savremenom poslovanju, ovo je jedan od retkih sektora gde se ulaganje u znanje zaista višestruko vraća.

Informacije o prijavi, terminima i potrebnoj dokumentaciji možete dobiti direktno u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, čiji se kontakt podaci nalaze na zvaničnom sajtu Ministarstva za rad. Tamo će vam dati najsvežije informacije o cenama, rasporedu polaganja i eventualnim izmenama u programu ispita.