Prekvalifikacija za medicinskog tehničara - praktičan vodič za odrasle polaznike

Uvod: prekvalifikacija kao realna šansa za novu profesiju

Prekvalifikacija za medicinskog tehničara, odnosno medicinsku sestru tehničara, poslednjih godina postala je jedna od najtraženijih obrazovnih promena među odraslima. Razlog je jednostavan: zdravstveni sektor kontinuirano traži kadar, a mnogi polaznici već imaju završenu neku drugu srednju školu ili fakultet, ali žele da steknu praktično medicinsko zanimanje koje se priznaje i u zemlji i u inostranstvu. U ovom tekstu objašnjavamo kako izgleda ceo proces, na šta treba obratiti pažnju, koliko traje, kakva je praksa i kako se organizuju ispiti.

Važno je napomenuti da se ovde ne bavimo jednom konkretnom ustanovom, već opštim pravilima i iskustvima polaznika vanrednog obrazovanja u Srbiji. Bez obzira da li razmišljate o državnoj ili privatnoj srednjoj medicinskoj školi, principi priznavanja predmeta, organizacije prakse i polaganja ispita u velikoj meri su slični. Ono što morate znati jeste da prekvalifikacija nije nužno laka prečica, ali je uz dobru organizaciju sasvim izvodljiva i može se završiti u razumnom roku.

Prekvalifikacija ili dokvalifikacija - u čemu je razlika

Pre nego što se upustite u prikupljanje dokumenata, važno je da razumete terminologiju. Prekvalifikacija najčešće podrazumeva promenu zanimanja, odnosno prelazak iz jedne struke u drugu. To znači da osoba koja je završila, na primer, ekonomsku, poljoprivrednu, tehničku ili gimnazijsku školu, želi da stekne zvanje medicinske sestre tehničara. Dokvalifikacija se obično odnosi na sticanje višeg nivoa obrazovanja u istoj ili srodnoj oblasti, najčešće prelazak sa trećeg na četvrti stepen stručne spreme.

U praksi, mnoge odrasle osobe mešaju ove pojmove, ali suština je ista: potrebno je položiti razliku predmeta. Ako ste prethodno završili četvorogodišnju školu, najčešće se priznaju svi opšteobrazovni predmeti, a vi polažete samo stručne medicinske predmete. Ako ste završili trogodišnju školu ili imate treći stepen, postoji mogućnost da ćete polagati i deo opšteobrazovnih predmeta, u zavisnosti od procene komisije.

Ko može da se upiše i šta je potrebno od dokumenata

Za prekvalifikaciju za medicinskog tehničara mogu se prijaviti punoletne osobe koje imaju završenu srednju školu, bez obzira na to koji su smer prethodno završile. U većini slučajeva potrebno je dostaviti:

• original ili overenu kopiju diplome i svedočanstava prethodne škole,
• izvod iz matične knjige rođenih, odnosno venčanih ako je menjano prezime,
• fotokopiju lične karte,
• lekarsko uverenje ili potvrdu da ne postoje zdravstvene smetnje za školovanje i rad u medicinskoj struci,
• popunjen upisni list i potpisan ugovor o obrazovanju, ukoliko se radi o privatnoj školi.

Lekarsko uverenje se često pominje kao nedoumica. U principu nije potreban obiman sistematski pregled, već potvrda izabranog lekara da je osoba psihofizički sposobna za pohađanje vanrednog školovanja. Mnogi polaznici potvrdu dobiju bez problema. Ako ste imali ranije alergijske reakcije, o tome treba da razgovarate sa lekarom, ali to samo po sebi obično ne predstavlja formalnu prepreku za upis.

Kako se priznaju predmeti iz prethodnog obrazovanja

Priznavanje predmeta je najvažniji korak jer od toga zavisi koliko ćete ispita imati. Ako ste završili četvorogodišnju školu, očekujte da vam budu priznati predmeti kao što su srpski jezik, matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, geografija, strani jezik i drugi opšteobrazovni predmeti. Ostaju vam stručni medicinski predmeti koje niste imali u prethodnoj školi.

Međutim, i među stručnim predmetima može biti preklapanja. Osobe koje su završile veterinarskog tehničara, farmaceutskog tehničara, laboratorijskog tehničara ili neki drugi zdravstveni smer, često imaju već položenu anatomiju, fiziologiju, mikrobiologiju, patologiju ili farmakologiju. U tom slučaju razlika predmeta može biti znatno manja. Sa druge strane, polaznici koji dolaze iz potpuno druge struke mogu imati dvadeset i više ispita.

U praksi se pokazalo da oni koji imaju završenu gimnaziju uglavnom polažu sve stručne predmete, ali im se priznaju svi opšti. Oni koji su završili srednju medicinsku školu drugog smera, recimo smer za ginekološko-akušersku sestru, mogu imati vrlo malu razliku, jer je veliki deo gradiva isti ili vrlo sličan. Zbog toga je pre upisa najbolje da zatražite rešenje o priznavanju predmeta, u kome će tačno pisati šta polažete po godinama.

Predmeti po godinama i obim gradiva

Za smer medicinska sestra tehničar, odnosno opšti smer, struktura predmeta u četiri razreda obično izgleda ovako:

Prva godina

• anatomija i fiziologija,
• latinski jezik,
• zdravstvena nega,
• prva pomoć.

Druga godina

• higijena sa zdravstvenim vaspitanjem,
• mikrobiologija i epidemiologija,
• patologija,
• farmakologija,
• psihologija,
• zdravstvena nega.

Treća godina

• interna medicina sa negom,
• hirurgija sa negom,
• infektologija sa negom,
• neuropsihijatrija sa negom,
• zdravstvena nega.

Četvrta godina

• medicinska biohemija,
• pedijatrija sa negom,
• ginekologija sa akušerstvom,
• interna medicina,
• hirurgija,
• sociologija,
• filozofija,
• zdravstvena nega.

Ovo nije univerzalna lista, jer plan i program može da se razlikuje od škole do škole, ali je dobar orijentir. U privatnim srednjim medicinskim školama često se dobija kompakt disk sa ispitnim pitanjima, a u okviru njega su pitanja razvrstana po predmetima i godinama. Pitanja su obično obimna, ali se na konsultacijama naglasi šta je najvažnije. Polaznici redovno ističu da nije neophodno znati svako pitanje napamet, već je važnije razumeti suštinu.

Organizacija ispita i rokova

U većini privatnih medicinskih škola ispitni rokovi se organizuju jednom mesečno, što je velika prednost za odrasle koji rade. U državnim školama rokovi su ređi i vezani za školski kalendar. U privatnim školama obično možete prijaviti najviše tri ispita u jednom roku, a ispiti se održavaju tokom jednog dana ili vikenda, u zavisnosti od broja prijavljenih.

Polaganje može biti usmeno ili pismeno. Predmeti poput anatomije, zdravstvene nege, interne medicine, hirurgije i pedijatrije najčešće se polažu usmeno. Latinski jezik, psihologija, sociologija, građansko vaspitanje i slični predmeti često se polažu pismeno. Pismeni deo obično podrazumeva tri pitanja na koja polaznik odgovara, a usmeni deo razgovor sa profesorom. Važno je napomenuti da mnogi polaznici opisuju profesore kao korektne i spremne da pomognu, posebno kada vide da je kandidat savladao osnovno gradivo i da ima tremu.

Na konsultacijama koje se održavaju pre roka često se precizira koja su pitanja najčešća. To ne znači da možete naučiti samo tri ili četiri pitanja i sigurno položiti, ali vam može pomoći da rasporedite vreme i fokusirate se na ključne oblasti. Iskustva pokazuju da je za prolaznu ocenu najčešće dovoljno da iz svakog pitanja znate osnovne pojmove, a za višu ocenu se očekuje detaljnije znanje.

Praksa - najčešće nedoumice i rešenja

Praksa je obavezan deo prekvalifikacije za medicinskog tehničara. Fond časova zavisi od smera i godine, a za opšti smer se obično kreće oko 240 do 300 sati ukupno. Praksa se raspoređuje po predmetima, pa se tako posebno odrađuje praksa iz prve pomoći, zdravstvene nege, interne medicine, hirurgije, pedijatrije i ginekologije.

Najveća nedoumica polaznika je gde se praksa može obaviti. U idealnom slučaju, škola ima potpisane ugovore sa zdravstvenim ustanovama, pa upućuje polaznike tamo. U praksi to nije uvek jednostavno. Dešava se da ustanova u mestu stanovanja nema zaključen ugovor sa školom, pa se traži rešenje. Polaznici su često upućivani na obližnje gradove ili na ustanove sa kojima škola sarađuje. Nekada je potrebno lično otići do glavne sestre bolnice ili doma zdravlja, predstaviti se i zamoliti za prijem na praksu. Važno je biti uporan i ljubazan, jer su mnoge ustanove spremne da izađu u susret.

Praksa može da se odradi i u privatnim klinikama i domovima zdravlja, posebno ako državne ustanove nemaju slobodnih mesta ili ako postoji administrativni problem. Nije retkost da polaznici praksu obave u domu zdravlja, bolnici, hitnoj pomoći ili privatnoj ordinaciji. Pre početka prakse obično je potrebna sanitarna knjižica, ali to nije pravilo za sve smerove i sve škole. Za medicinsku sestru vaspitača, na primer, sanitarna knjižica se često traži, dok za opšti smer to može zavisiti od ustanove.

Što se tiče vremena odrađivanja prakse, mnogi polaznici se pitaju da li je moguće prvo položiti sve ispite, pa onda odraditi praksu. Odgovor je da u većini privatnih škola postoji fleksibilnost. Praksu možete odraditi uporedo sa ispitima, na početku, u sredini ili na kraju školovanja. Ipak, preporuka je da se praksa odradi pre polaganja praktičnog dela ispita, jer se tako gradivo bolje poveže. Ako imate decu ili posao, praksu možete planirati u periodima kada vam je lakše da izdvojite desetak radnih dana.

Koliko košta prekvalifikacija

Troškovi prekvalifikacije zavise od tipa škole. U državnim srednjim medicinskim školama vanredno školovanje se takođe plaća, ali su iznosi često niži. U privatnim školama struktura troškova obično uključuje:

• školarinu po godini,
• trošak prijave ili polaganja svakog ispita,
• trošak izlaska na maturski ispit,
• eventualne troškove prakse ili potvrde o praksi.

Iznosi se razlikuju, ali je realno očekivati da će cela prekvalifikacija, u zavisnosti od broja ispita, koštati od nekoliko stotina do nešto više od hiljadu evra. Mnoge privatne škole dozvoljavaju plaćanje školarine na rate, pa je lakše uskladiti sa kućnim budžetom. Troškovi ispita se najčešće plaćaju pre samog izlaska, a školarina može da se izmiri u delovima do kraja školovanja. Pre upisa je važno da dobijete jasnu računicu: koliko imate ispita, koliko košta svaki ispit, koliko iznosi školarina i da li se praksa dodatno plaća. Tako izbegavate neprijatna iznenađenja.

Kako se spremaju ispiti uz posao i porodicu

Najveći izazov za odrasle polaznike je usklađivanje učenja sa poslom, decom i porodičnim obavezama. Iskustva sa foruma pokazuju da je ključno napraviti plan. Ako imate, na primer, dvadeset ispita, realno je da mesečno polažete dva ili tri predmeta. Uz redovan ritam, cela prekvalifikacija može da se završi za šest do dvanaest meseci. Naravno, ako radite deset sati dnevno ili imate malu decu, rok se može produžiti, ali to ne znači da je cilj nedostižan.

Korisno je da nabavite literaturu pre početka učenja. Mnogi polaznici koriste skripte ili kopirnice koje šalju knjige na kućnu adresu. Ispitna pitanja sa kompakt diska treba odštampati i iz njih učiti, jer su to najčešće ista pitanja koja se pojavljuju na ispitu. Nije dovoljno samo pročitati skriptu; važno je da aktivno učite i da povezujete gradivo. Predmeti poput anatomije, fiziologije i farmakologije traže razumevanje, dok se prva pomoć i zdravstvena nega uče kroz logičko povezivanje postupaka.

Trema je normalna pojava, posebno na prvom ispitu. Mnogi polaznici priznaju da su bili veoma uplašeni, ali da su ih profesori umirili i da je ispit protekao mnogo bolje nego što su očekivali. Ako neko pitanje ne znate u potpunosti, nije kraj sveta. Profesori obično cene kada polaznik pokaže osnovno znanje i volju. Važno je da ne odustajete posle prvog težeg predmeta. Latinski jezik, na primer, mnogima deluje strašno, ali se u praksi često rešava uz pomoć nastavnika ili uz polaganje pismenog dela sa podrškom.

Najčešća pitanja iz pojedinih predmeta

Iako se ispitna pitanja razlikuju, iskustva polaznika pokazuju da se na pojedinim predmetima češće pojavljuju određene teme. Evo kratkog pregleda najčešćih oblasti na koje treba obratiti pažnju:

Anatomija i fiziologija

Najčešće se pita građa srca, srčane šupljine, krvotok, pluća, plućna maramica, kosti lobanje, grudnog koša i podela kostiju. Poželjno je znati i poneki latinski naziv, jer time ostavljate utisak da ste gradivo savladali sa razumevanjem. Ne treba učiti svaku kost do najsitnijih detalja, već podelu, naziv i osnovnu funkciju.

Zdravstvena nega

Iz prvog dela zdravstvene nege često se pita dekubitus, intrahospitalne infekcije, dezinfekcija, sterilizacija, vitalni znaci, temperatura, puls, disanje, nega očiju, ušnih i nosnih šupljina. Iz drugog i trećeg dela dolaze teme poput načina unošenja lekova, parenteralne aplikacije, masaza srca i veštačko disanje, uzimanje materijala za laboratorijske analize, rendgenska dijagnostika, ishrana bolesnika i terminalna nega.

Prva pomoć

Nezaobilazne teme su podela krvarenja, postupak kod nesvestice, epilepsije, prestanka rada srca i disanja, hajmlihov zahvat, veštačko disanje, toplotni udar, sunčanica, prelomi, rane i imobilizacija. Praktični deo se najčešće odnosi na postupke kod pojedinih povreda i stanja, pa je korisno da ih uvežbate tokom prakse.

Latinski jezik

Mnogi polaznici strahuju od latinskog, ali iskustva kažu da se ovaj predmet u vanrednom obrazovanju retko polaže klasično strogo. Često se radi pismeni test, a profesor je svestan da je latinski jezik teško savladati za mesec dana. Uz osnovne reči i fraze, prolaznost je visoka. Ako ste latinski imali u prethodnoj školi, velika je šansa da će vam biti priznat.

Mikrobiologija

Najčešće se pita patogenost, virulencija, stafilokoke, streptokoke, neiserija, salmonela, šigela, ešerihija koli i virusi. Ne treba ulaziti u najsitnije molekularne detalje, već znati koje bolesti izazivaju i kako se prenose.

Patologija

Ovde su bitne podele tipova tumora, atrofija, hipertrofija, hiperplazija, edem pluća, infarkt, upale i degenerativne promene. Polaznici kažu da je patologija obimna, ali i logična kada se jednom shvati osnovni mehanizam bolesti.

Farmakologija

Najvažnije teme su oblici lekova, doziranje, neželjena dejstva, anestetici, analgetici, antibiotici, diuretici, insulin i lekovi za snižavanje pritiska. Praktično je da znate podelu i najvažnije predstavnike grupa lekova, a ne sve moguće podatke.

Interna medicina, hirurgija i neuropsihijatrija

U trećoj i četvrtoj godini gradivo postaje sve više klinički orijentisano. Iz interne medicine se često pita kardiogeni edem pluća, kardiogeni šok, znaci i simptomi bolesti, merenje diureze, nega bolesnika sa kardijalnim edemom i značaj praćenja vitalnih funkcija. Iz hirurgije se traži hemostaza, priprema bolesnika za operaciju, postoperativna nega, anestezija, previjanje, sterilizacija i prva pomoć kod povreda. Neuropsihijatrija obuhvata nega bolesnika sa apopleksijom, multipla skleroza, nega bolesnika u komi i lumbalna punkcija.

Kada spremate ove predmete, nemojte učiti isključivo napamet. Pokušajte da zamislite stvarnu situaciju na odeljenju: šta biste prvo uradili kod bolesnika sa edemom pluća, kako biste prepoznali šok, kako se postavlja bolesnik posle spinalne anestezije. Takav pristup pomaže i na ispitu i kasnije u radu.

Posle diplome: stažiranje, državni ispit i zaposlenje

Kada položite sve ispite, odradite praksu i položite maturski ispit, stičete diplomu medicinske sestre tehničara. Diploma je validna ako je škola akreditovana i upisana u registar Ministarstva prosvete. To je ključno pitanje koje treba proveriti pre upisa, jer od akreditacije zavisi da li će diploma biti priznata u državnim i privatnim ustanovama i u inostranstvu.

Nakon dobijanja diplome sledi pripravnički staž koji najčešće traje šest meseci. Staž se obavlja u zdravstvenim ustanovama, a nakon toga se polaže stručni ili državni ispit. Tek posle položenog stručnog ispita može se samostalno raditi. Neki polaznici dobiju mogućnost plaćenog staža, dok su drugi na volonterskom stažu, ali se to razlikuje od ustanove i od mesta stanovanja.

Što se tiče zaposlenja, privatna srednja medicinska škola nije sama po sebi prepreka. Ako je diploma izdata od akreditovane ustanove i ako imate položen stručni ispit, možete konkurencijom na posao u domove zdravlja, bolnice, domove za stara lica, privatne klinike i predškolske ustanove. Iskustva pokazuju da je veza često presudnija od toga da li je škola državna ili privatna. Naravno, znanje koje ponesete sa ispita i prakse je ono što vas dugoročno zadržava na radnom mestu.

Prednosti i mane vanrednog medicinskog obrazovanja

Vanredno obrazovanje ima prednosti: fleksibilniji rokovi, mogućnost rada tokom školovanja, brže polaganje ispita i individualni pristup. Mnogi polaznici su zaposleni i ne bi mogli da pohađaju redovnu nastavu svaki dan. Zato je ovaj oblik obrazovanja često jedina realna opcija.

Sa druge strane, vanredno obrazovanje traži samodisciplinu. Nemate svakodnevnu rutinu predavanja, pa je lako odlagati učenje. Praksa može da bude logistički zahtevna, a troškovi nisu zanemarljivi. Zato je važno da pre upisa budete iskreni prema sebi: da li ste spremni da izdvojite vreme i novac, da li možete da se organizujete i da li vas ova profesija zaista zanima.

Kako izabrati pravu školu

Pre nego što se odlučite, proverite nekoliko stvari. Prvo, akreditaciju i dozvolu za rad. Drugo, koliko ispita biste imali i koliko bi to tačno koštalo. Treće, kako je organizovana praksa i da li škola pomaže u pronalaženju mesta za praksu. Četvrto, da li su ispitni rokovi dovoljno česti da biste mogli da završite u roku koji planirate. Peto, kakva su iskustva ranijih polaznika, ali ih uzmite sa rezervom, jer su iskustva individualna.

Razgovarajte sa odgovornim osobama u školi, postavljajte konkretna pitanja i tražite pisane informacije. Ako vam se neki deo čini nejasan, pitajte ponovo. Dobra škola neće bežati od pitanja o ceni, akreditaciji i organizaciji prakse.

Praktični saveti za uspeh

Na osnovu iskustava polaznika, izdvajamo nekoliko korisnih saveta:

• Nabavite sva pitanja i skripte na vreme, ne čekajte poslednji momenat.
• Napravite mesečni plan učenja i držite ga se koliko god je moguće.
• Konsultacije shvatite ozbiljno, jer na njima često saznate šta je najvažnije.
• Praksu ne tretirajte kao formalnost, već kao priliku da gradivo povežete sa stvarnošću.
• Ako ste zaposleni, pokušajte da ispitne rokove uskladite sa slobodnim danima.
• Ne upoređujte se previše sa drugima; svako ima svoj tempo i svoje obaveze.
• Kada naiđe težak predmet, podelite ga na manje celine i učite postepeno.
• Ne zaboravite da je cilj znanje, a ne samo prolazna ocena, jer će vam to znanje kasnije trebati u radu.

Zaključak

Prekvalifikacija za medicinskog tehničara je ozbiljan, ali ostvariv poduhvat. Uz jasnu informaciju o priznatim predmetima, realan plan plaćanja i redovno izlaženje na ispite, školovanje se može završiti za godinu do godinu i po dana, čak i uz posao i porodične obaveze. Praksa može biti izvor stresa, ali je i najvredniji deo obrazovanja jer vas priprema za ono što vas čeka u zdravstvenim ustanovama. Najvažnije je da izaberete akreditovanu školu, da budete uporni i da učenje shvatite kao ulaganje u sebe. Na kraju, diploma medicinskog tehničara otvara vrata u zemlji i inostranstvu, a stečeno znanje ostaje trajno.